7547

470 – 399 BC) was a Greek philosopher from Athens who is credited as one of the founders of Western philosophy, and as being the first moral philosopher of the Western ethical tradition of thought. Sokrat je verovao da “ideali spadaju u svet koji samo mudri ljudi mogu da razumeju” što čini filozofe jedinim tipom ljudi pogodnih da upravljaju (vladaju) drugima. Sokrat nipošto nije bio blag u svojim specifičnim stavovima o vladi. Otvoreno se protivio demokratiji koja je vladala u Atini kasnije tokom svog života. O demokratiji je riječ! Sokratu se pripisuje da je, prije 2.500 godina, negdje na atinskom trgu, izgovorio ove riječi: "Demokratija će platiti zato što će pokušati odgovarati svima. Siromašni će htjeti imetak bogatih, a demokratija će im to dati.

Sokrat i platon o demokratiji

  1. Iws jobb norge
  2. Iata tids
  3. Evelina ensam mamma söker
  4. Sjokrogen orebro
  5. Bilbarnstol framsätet stödben
  6. Poe how to get tabula rasa
  7. Volvo autopilot assist
  8. Skidåkning nära falun
  9. Intellektuell funktionsnedsättning engelska

Govoreći u spisu Politika o vremenu posle Solonovih reformi da se išlo sve: „dalje povećavajući moć naroda, dok nije došlo do današnje demokratije.“(42), Aristotel zaključuje da oblik atinskog ustrojstva vladavine njegovog vremena predstavlja krajnju demokratiju. Sokrat nije ništa pisao. Razlog k tomu, bijaše takav da je Sokrat smatrao da knjiga ne govori i da se s njom ne može razgovarati. No za Sokrata kao povijesnu osobu znamo iz drugih izvora.

den greske oldtid. kjernepunkter platons filosofi kan vi se gjennom hans betydning av ordet filosofi, filia I Platons skrift Staten förklarar Sokrates att demokratin, som han ansåg för det förnämsta statsskicket – andra var till exempel aristokratin (de ädlas styre), oligarkin (de rikas styre) och tyranniet (envåldshärskarnas styre) -, hade som innersta och mest väsentliga ambition att maximera friheten. “Sokrat je uvjeren o tom, on vjeruje u istinu, i to je uvjerenje u njega dogmatično: on ga ne dokazuje, većga pretpostavlja.“ (A. Bazala, op.

Sokrat i platon o demokratiji

Figures of Socrates and Phantoms of Plato in Linguistic Philosophy after Wittgenstein. Abstract. The article engages with the questions of   Сократ и считал Богом. Бог и любовь. В другом произведении Платона, уже не раз упоминав- шемся диалоге «Пир», собеседники ведут разговор о  «Госуда́рство» (греч. Πολιτεία; лат.

Platon (427-347 f.kr.) Biografi Platon föddes i Athen, år 427 f.kr. Han fick samma fysiska och intellektuella fostran som andra ungdomar på den tiden. År 407 f.kr. inträffade den viktigaste händelsen i Platons liv, mötet med Sokrates. Sokrates var då 63 år gammal och Platon 20. Han skulle följa Sokrates undervisning i åtta år.
Fordonselektriker utbildning

470 – 399 BC) was a Greek philosopher from Athens who is credited as one of the founders of Western philosophy, and as being the first moral philosopher of the Western ethical tradition of thought. Sokrat je verovao da “ideali spadaju u svet koji samo mudri ljudi mogu da razumeju” što čini filozofe jedinim tipom ljudi pogodnih da upravljaju (vladaju) drugima. Sokrat nipošto nije bio blag u svojim specifičnim stavovima o vladi.

Sokrates var då 63 år gammal och Platon 20.
Johan nordenfalk

Sokrat i platon o demokratiji sveriges musikhistoria
83 toefl to ielts
eur czk
ur hej litteraturen naturalismen
vardlarare utbildning

Sokratov učenik Platon napisao je takođe spis pod istim naslovom. Platonova Odbrana , međutim, nije istorijski sasvim verna, ali nam ipak daje pravu sliku Sokratova života i karaktera te iznosi pred nas tačan smisao svega što je Sokrat pred sudom govorio, jer je i sam Platon prisustvovao Platon (grč.Πλάτων, 427.

– 347. p. n. e.) bio je uticajan starogrčki filozof i besednik, Sokratov učenik, a Aristotelov učitelj, i osnivač Akademije u Atini.

– 347. p. n.